Konsultativan sastanak – Stanje i potrebe u društvu i u procesu reforme obrazovanja na prostoru Srbije sa pogledom iz Vojvodine

naukairazvoj1Vojvođanska Inicijativa za EU je 8. Maja organizovala konsultativni sastanak Radne grupe za poglavlja 25 i 26 kojem su prisustvovali predstavnici nevladinih organizacija iz Vojvodine za ovu oblast i TACSO kancelarije u Srbiji. Cilj sastanka bila je analiza, diskusija i dogradnja dokumenta „U susret otvaranju poglavlja 26“ kao i konsultacije o tome kako se uključiti u analizu postignutog kada je reč o pitanjima kulture.

Zorica Rašković, nacionalni savetnik TACSO programa, je naglasila da je bitno da ovakve inicijative ne budu deo dekoracije za izveštaje koju naša država piše prema EU, već da aktivno budu uključene u sve procese reformi.

Danica Stefanović, zadužena za Rednu grupu za poglavlje 25 i 26, je naglasila da Analiza „U susret otvaranju poglavlja 26“ ukazuje na nekoliko problema. U okviru analze korišćeni su podaci koji su dobiveni na fokus grupama i to sa školama koje rade dvojezično i na jezicima manjina, a koji ukazuju na standardne dugotrajne probleme kao što su pitanja logopeda, nastavnika, inspekcije, udžbenika, itd. Sa druge postoje dva odnosa prema obrazovanju: kao konzervativnom obrazovanju koje teško trpi promene i prema obrazovanju koje državni organi smatraju potrošnjom. Ovakav odnos je opasan po društvo jer obrazovanje proizvodi nešto što je neophodno za društvo, dok svaka vlast kroji ljude po svojoj meri.

Mirsolav Keveždi, iz udurženja InCult, je naveo da bi po uzoru na druge članice EU već trebali početi raditi na Strategiji 3030, koja bi služila kao osnova i okvir za sve ostale strategije za naredni period. Evidentan je pad podrške građana EU integracijama, gde je uticaj Rusije minoran u odnosu na razočarenje u EU, jer Srbija dobija pohvale od EU a ne postiže se ono što se očekivalo od 5. oktobra. On je naglasio i da je važno uzeti u obzir probleme segregativnog multikulturalizma gde su očigledne nemogućnosti bližeg povezivanja manjinskih grupa. U celom ovom procesu bitno je edukovati civilno društvo a zatim menjati i sadržaj pravne tekovine.

Tibor Petrik, predstavnik organizacije Kulturanova, je naglasio da segregativni multikulturalizam postoji odavno i da je to stanje koje svima odgovara. Koliko god ima pokušaja od strane većine toliko postoji i otpor manjina. Takva je situacija i u kulturi, i civilnom društvu, i državnim institucijama, koje jeste i problem države ali i samih pripadnika manjina koji ne žele da se uključe.

Jelena Perković, predstavnica Novinarske asocijacije Rusina, ja naglasila da u Akcionom planu za pregovaranje Poglavlja 23 najviše odrednica ima u oblasti obrazovanja za nacionalne manjine. Trebalo bi pratiti Akcioni plan i videti šta se u kom vremeskom periodu rešava. Nije toliko bitno ispunjavanje svih datumskih odrednica, već da se to kvalitetno odradi. Ona je takođe naglasila da se čini da je EU zabrinutija šta se desilo privatizacijom medija, nego što su nadležna ministartsva i institucije. Jer je reč o lokalnim elektronskim medijima, u čijem sastavu su redakcije na manjinskim jezicima, gde je napravljen pomor 2015 godine. Drugi problem u oblasti obrazovanja je proces nostrifikacije diploma koji dugo traje, komplikovan je i skup.

Danica Stefanović je prdložila da je potrebno prići radikalnijem stavu i predložiti ukidanje nostrifikacije diplome, ako se već ide u pravcu EU.

Miroslav Keveždi, je naglasio da se u poslednje vreme postavlja i pitanje obrazovanja dece migranata. Zatim se pojavljuje i klasična podela na formalno i neformalno obrazovanje, gde je sistem neformalnog obrazovanja potpuno nerazrađen. On je takođe predložio da se uspostavi komunikacija sa Zavodom za kulturu Vojvodine i porazgovara o tome da aktivnosti VIEU postanu deo programa za sledeću godinu.

naukairazvoj1Nakon izlaganja učesnici su diskutovali o problemima civilnog društva, kao što su nedovoljna saradnja sa državnim institucijama na svim nivoima, nedovoljna zastupljenost u medijima, kao i sve oskudniji fondovi i mogućnosti finansiranja aktivnosti OCD-a. Učesnici su se složili da je neophodno preispitati strategiju komunikacije sa građanima i interesnim grupama, u smislu prepoznavanja njihovih problema i približavanj procesa reformi građanima kroz direktnu komunikaciju, ali i obezbeđivanja da se njihovi stavovi zaista zatupljeni u predlozima civilnog društva. Pored toga je potrebno preispitati i saradnju sa državnim organima na svim nivoima.